Menu

A+ A A-

Istinita priča koja topi i slama srce u isto vreme

  • Autor Marija

Od smrti psa Hachiko koga mnogi zovu najvernijim psom na svetu, prošlo je punih 86 (i po) godina. On je uginuo 8.marta 1935.godine, nakon što svakog dana na železničkoj stanici 10 godina sedeo i čekao, nadajući se da će ugledati svog vlasnika kako izlazi iz voza.

Njegova priča je postala vanvremenska i metafora za beskrajnu ljubav, odanost i veliko prijateljstvo, a o njemu su pisali mnogi knjige, priče, članke. Bio je inspiracija i za film „Hachi: A Dog’s Tale“ (2009), u kome je glavnu ulogu imao Richard Gere.
A kako je njegova priča počela?

Hachiko je bio japanska akita rođena u Japanu 1923.godine, koga je godinu dana kasnije udomio profesor Hidesaburo Ueno. Ueno je baš želeo akitu i dugo je tražio štene, jer su bile retke. U pronalaženju Hachiko mu je pomogao njegov učenik Hirokichi Saito, koji je istražio čistokrvne akite kojih je tada bilo u Japanu svega 30ak. Između šteneta Hachiko i profesora se odmah stvorila neverovatna veza i oni su od prvog dana postali nerazdvojni.

Ueno je radio na Univerzitetu Tokio i bio profesor agrikulture, a svakog dana do posla i nazad je išao vozom. Njegov najbolji prijatelj Hachiko bi ga uvek ispratio i čekao da se vrati.

To je trajalo gotovo 2 godine, sve do 21.maja 1925.godine kada je Hachiko, kao i uobičajeno, sedeo i čekao profesora da izađe iz voza. Ali njegovog prijatelja nije bilo.

Nažalost, profesor je preminuo tokom predavanja na fakultetu. Uenova udovica nije mogla da se brine adekvatno o profesorovom psu, pa je on prešao da živi kod baštovana koga je već poznavao, gde je uživao u ljubavi nove porodice.

U njegovu čast i čast njegovog najboljeg prijatelja, ispred Univerziteta Tokio gde je profesor radio, stoji ova divna stutua.

Međutim, niko nije očekivao da će Hachiko svejedno da nastavi da ide na stanicu… On je svako jutro u isto vreme išao i ispražao voz kojim je profesor išao na fakultet i svakog dana u isto vreme dočekivao voz, kojim se profesor vraćao. I uvek je sedeo na istom mestu.

Godinama kasnije ljudi su pričali o njemu, posećivali ga na stanici i dolazili samo da ga vide. A on je samo gledao u vozove i ljude koji iz njega izlaze… Bivši profesorov učenik koji je znao da Hachiko čeka profesora i dalje svaki dan, je napisao novinarski člana i objavio ga 1932.godine.

Nažalost, 3 godine kasnije – 8.marta 1935.godine veličanstveni i neverovatni pas je uginuo, a njegov pepeo je položen pored profesorovog tela na groblju Aovama. Pronađen je na ulici, a autopsijom je utvrđeno je da je bolovao od raka zbog čega je i uginuo sa 11 godina.

Po ovom neverovatnom psu i njegovoj inspirativnoj i istinitoj priči koja topi i slama srce u isto vreme, nazvana je železnička stanica koju je svakodnevno poseživao, a na mestu gde je sedeo postavljena je njegova statua. On je postao nacionalni simbol Japana, ali i celog sveta – simbol ljubavi i odanosti.

Hachiko je uginuo, ali njegova priča nikad neće umreti i inspirisaće još mnoge generacije.

/Djole.dog/

Napišite komentar, jer Vaše mišljenje je važno!