Menu

Ljiljana (24) vjeruje da je njena sestra bliznakinja nestala iz porodilišta

  • Autor Marija

"Jedina mi je ambicija da je upoznam, a ne da je otimam od sadašnje porodice. Ako je tu blizu mene, da se družimo", kaže u svojoj ispovesti za "Blic" Ljiljana Janković (24) koja je uz pomoć društvenih mreža traži svoju sestru bliznakinju, za koju sumnja da je jedna od nestallih beba iz porodilišta.

Njen apel za pomoć u kom traži svoju sestru, jednojačanu bliznakinju, za koju veuje da je živa, a ne, kako su iz bolnice rekli, da je umrla u inkubatoru odmah na rođenju, samo u nekoliko dana dostigao je 15.000 deljenja na Fejsbuku.

- U aferi nestalih beba u porodilištu Betanija Novi Sad, deset dana nakon rođenja su rastavili mene i moju sestru. Ukoliko neko prepozna sličnost molim vas da me kontaktira - navela je u apelu Ljiljana Janković.

Za postojanje svoje sestre, Ljiljana je, kaže, saznala kada je imala 7 godina.

Kako kaže za “Blic” njenim roditeljima 31. marta 1996. godine javili su iz porodilišta da je jedno dete, od dve bliznakinje preminulo.

Oni su tada živeli u Sremskoj Mitrovici, ali su bebe bile u Novom Sadu jer nije bilo inkubatora.

Kada su roditelji došli u porodlište, Ljiljana tvrdi da su im odmah uručili neke papire da potpišu, a u njima je između ostalog pisalo kako će troškove sahrane, odnosno kremiranja snositi bolnica.

- Rekli su im i da sve preminula deca u porodlištu moraju biti kremirana, da su mladi roditelji i da će imati još puno dece, kao i da se ovakve situacije dešavaju često - tvrdi Ljiljana.

"Mama je uvek imala osećaj da je drugo dete živo..."
Njeni roditelji su, kaže dalje, kada su došli, mislili da ja preminula ona, jer je bila sitnija, i pošto im je bilo čudno što su izgubili krupniju bebu, tražili su da vide telo.

- Rekli su im da to nije praksa, da će bolnica sve srediti i da oni tela preminulih beba kremiraju. Kada su moji roditelji godinama kasnije, mislim 2003. godine, čuli za aferu izgubljenih beba u Betaniji, shvatili su kroz razgovor sa drugim žrtvama da je svačija priča skoro u potpunosti ista. Iz te ustanove su svima na isti način objašnjavali i pravdali preminuće beba u porodilištu. Tada su podneli tužbu. Mama mi je kasnije rekla da je uvek imala osećaj da je to dete živo, ali da se plašila to da kaže - priča nam Ljiljana.

Istraga, kako dodaje, nije pokrenuta, podneli su pre dve godine zahtev za utrđivanje statusa novorođenog deteta, ali nisu dobili ništa od povratnih informacija osim da je slučaj zastareo, a nemaju ni papir sa obdukcije, nitu su roditelji videli telo.

- Meni su ovu vest saopštili kada sam bila u osnovnoj školi i onda sam počela da tražim i istražujem. Stalno su se dešavale neke čudne situacije. Cimerka, koja me je jako dobro znala u raznim izdanjima, zvala bi da me pita što joj se nisam javila na ulici, a ja bih u tom momentu bila na faksu. Ljudi su pričali da su me videli na nekim mestima na kojima nisam bila. To se dešavalo bar dvaput godišnje. Sigurna sam da je tu negde. Ako ne u Vojvodini, onda u Srbiji ili u inostranstvu, ali je put vraća u Srbiju – nastavila je Janković.

"Jedini cilj mi je da stupimo u konakt"
Kada su izašli u javnost i krenuli u “prepoznavanje lika”, s obzirom da su kako kaže jednojajčane bliznakinje i zaista bi trebalo da liče, stizalo joj je dosta poruka i predloga za pomoć, ali konkretnih informacija još uvek nema.

Ljiljana želi samo da se sastane sa svojom sestrom.

- Jedini cilj mi je da dođem do nje i da stupimo u kontakt. Ne bih je odvojila od njenih sadašnjih roditelja, porodice i prijatelja, nego samo da ju upoznam i ako je među nama, da se od sada družimo – izjavila je Ljiljana.

Iz novosadskog porodilišta Betanija, nismo uspeli da dobijemo komentar o ovom slučaju.

Slučaj "nestalih beba" već 20 godina potresa Srbiju
Skupština Srbije usvojila je krajem februara prošle godine Zakon o utvrđivanju činjenica o statusu dece za koju se sumnja da su nestala u porodilištima u Srbiji, a koji, po rečima nadležnih, treba da omogući da se dođe do istine i pomogne roditeljima da dođu do odgovora za kojim tragaju decenijama.

Jedan od razloga za donošenje zakona jeste presuda Evropskog suda za ljudska prava iz 2013. godine po kojoj je utvrđeno da je Zorici Jovanović povređeno pravo na porodični život. Srbiji je naloženo da isplati 10.000 evra odštete i sudske troškove Jovanovićevoj, jer država ni posle 30 godina nije uspela da objasni šta se dogodilo sa njenom bebom, koja je rođena kao zdrava u bolnici u Ćupriji u oktobru 1983, a zatim tri dana kasnije umrla. Porodilji nikada nije ponuđeno objašnjenje niti joj je bilo dozvoljeno da vidi telo deteta, vlasti nisu uspele da pronađu ni bebinu umrlicu ni rezultate autopsije.


Ovom presudom je Srbija obavezana da utvrdi činjenice i u drugim slučajevima. Savet Evrope, koji sprovodi nadzor nad izvršenjem presude Evropskog suda za ljudska prava, naložio je tada Srbiji da slučaj tzv. “nestalih beba” mora zakonski i institucionalno da reši.

Udruženje roditelja nestalih beba sumnja da je u poslednjih 40 godina, lažno proglašeno mrtvim između 6.000 i 10.000 novorođenčadi. Roditelji tvrde da imaju dokaze da su njihova deca proglašavana mrtvim još u porodilištu, a zatim preprodavana na crnom tržištu.

Njih oko 2.000 počeli su da se udružuju počekom dvehiljaditih. Ipak, ni jedan sud još nije utvrdio da se krađa beba dogodila. Presuda koju je u Strazburu dobila Zorica Jovanović, a nakon nje i otac Bogdan Janjić, utvrdila je da je došlo do „povrede prava na porodičan život" i slučaj je zapravo vraćen Srbiji koja je morala da rasvetli šta se dogodilo, ali to još nije učinila.

No, Srbija zbog usvojenog zakona, više nije pod specijalnim monitoringom Кomiteta ministara Saveta Evrope zbog slučaja tzv. „nestalih beba“. U međuvremenu, roditelji, braća i sestre ili oni koji sumnjaju u svoje poreklo, podneli su ukupno preko četiri viša suda u zemlji 684 predloga da se utvrdi status novorođenčadi za koje se veruje da su nestala u porodilištima. Rok za predaju predloga istekao je 3. novembra, a sudovi su već obavili prve razgovore sa nekim predlagačima.

/Blic.rs/